Ближимо се месецу јуну (липањ), име је добио по липи која је управо тада најлепша и најмириснија, украшена хиљадама лековитих цветова. У нашим је крајевима је врло честа, обично самоникла, али на важним местима и намерно засађена.
Најдужа алеја липа налази се у Берлину и дуга је 2 километра. Друга, дуга километар и пол налази се у најбогатијем хрватском селу, у Блату на Корчули.
Липа је често дрво у црквеним портама, а сади се баш на овим местима ради њене дуговечности, крошње која прави добру хладовину, као и да пружа одличну заштиту од олујних ветрова.
Липа (лат.: Тилиа) је велико дрво чије стабло досеже висину од 25 до 30 метара, а старост и до неколико стотина година. Цветови липе су мали, зеленкастожуте боје, угодног мириса и груписани у букетима. Цветање траје 2 до 3 недеље, а некад се догоди да прође и за 5 до 6 дана. Расте појединачно, али и у шумским заједницама. Често се сади као украсно дрво у парковима и дрворедима.
Цвет је лековити део биљке и бере се у време када су се отворили и пре него промену боју. Суше се у хладу, на промаји. Сабрани и осушени цветови морају задржати своју природну боју и ароматичан мирис.
У литератури се спомиње липа као свето словенско дрво па се може закључити да су Словени пре прелаза на монотеистичке вере поштовали идолопоклонство шуме, дакле и мислима били повезани с липом. Према предањима вршили су обреде и приносили жртве липи као идолу. Обичај идолопоклонства липе задржао се и код Словена који су напустили стару домовину па уграђују гране липе у кров своје куће или стана, да је тиме сачувају од громова и пожара.
Уобичајено је било и вјеровање да липа чува човека од зла и урока. У липовим шумама Словени су сабирали мед и восак. Медовина је била Словенима омиљено пиће.
Липа најбоље успева на влажном земљишту заштићеном од ветра, а у нашим крајевима најчешће су бела, великолисна и ситнолисна липа.
Липов цвет обилује витамином Ц, садржи слуз, танин, етарска уља, хетерозиде, шећер, гуму, восак, манитол и тартарат, док је лишће изузетно богато калцијумом. Зато се опало лишће брзо разлаже и поправља плодности земљишта.
Липа се традиционално користи за ублажавање симптома прехладе, грипа и других инфективних обољења дисајних путева. Од екстраката липе праве се и поједини фитопрепарати који се препоручују за смиривање сувог кашља, али и за ублажавање уринарних тегоба. У народној медицини липа се користи и као пријатан напитак за олакшано излучивање мокраће из организма, благо средство против високог крвног притиска и умирење. Осим тога, липа је неизоставни састојак козметичких препарата.
Липа је медоносно дрво, што и између осталог подстиче његову садњу. Липов мед се добија од медоносног цвета липе, са ког пчеле сакупљају и прерађују нектар и полен. Спада у монофлорне врсте меда (монофлорне врсте меда у највећем проценту садрже нектар и полен једне биљне врсте).
Липов мед је светло жуте је боје, прозрачан, карактеристичног мириса на цвет липе, оштријег укуса. Релативно брзо почиње да се кристалише, у прва 4 месеца од вађења из кошнице. До потпуне кристализације може проћи 6 месеци до годину дана. Садржи веома значајну количину различитих витамина, минерала, аминокиселина и антиоксиданата: Витамине Ц и Б, калијум, калцијум, магнезијум, манган, фосфор и цинк. Полифеноли и флавоноиди су заслужни за антиоксидативно дејство. Липов мед је природан тоник за организам.
Липа је квалитетно техничко дрво, лагано, светле, једнолике боје без изражених годова. Због своје карактеристике обраде користи се за производњу фурнира и производњу намештаја. Густе је структуре па се користи и за производњу музичких инструмената, претежно гитара. Има избалансиран тон који више нагиње према тамнијем и топлијем при чему средње фреквенције највише долазе до изражаја. Због мекоће дрвета оштри високи тонови су тиши и изглађенији а дубоки тонови нешто слабији. Дрво слабије резонира у дубоким суб-тоновина у басевима тако да у укупном звуку средњи остају наглашени па је због тога добар избор за соло гитаре. Користи се искључиво за израду тела гитаре.