-Анегдота коју је препричавао Бранко Ћопић:
“Позвала ме нишка школа да одржим неколико предавања о својој литератури. Послали по мене Мерцедес предсједника општине и неког дебељушкастог доброћудног шофера, опет неког Перу. Возимо се према Нишу. Невиђено густ саобраћај, једва се пробијамо. Гледам регистрације – мноштво турских камиона, хладњача, аутобуса, па и путничких аутомобила…
Гледам то, па питам Перу:
“Је ли, богати, јеси ли ти читао Филипа Вишњића, оно гђе пише: Друмови ће пожељети Турака, ал’ Турака више бити неће.”
“Јесам, читао сам.”
“А шта велиш на ово?” – показујем на колоне турских возила.
“Е, богами, Филип се зајеб’о. ”
- Популарна глумица Жанка Стокић први пут летовала у Словенији, на Бледу. Увече, с друштвом за столом, Жанка замоли конобара за јеловник. Прочита у јеловнику „пишка на рижо“; то јело одабере и настави разговор с друштвом.
На љубазно питање конобара: „Шта сте одабрали за вечеру?“, Жанка се збуни, јер је у међувремену заборавила како се јело зове на словеначком језику, па да друштво не примети њену забуну, рече на српском:
-Донеси ми ону „минџу на пиринџу!“ - Када је познати сликар Урош Предић завршио портрет једне госпође, она се усуди да му каже:
-Морате признати, господине Предићу, да нисте успели добро да ме дате на платну.
-Шта да радим, госпођо, када ни сама природа није у томе успела! – одговори Предић. - Чича Илија (Станојевић) је глумио у Српском народном позоришту у Новом Саду када је у Београду, 1882, откривен споменик кнезу Михаилу.
Једнога дана, боравећи у Београду због неког посла, Чича сврати у кафану „Дарданели“ (на месту где је сада Народни музеј). Наручио пиво, и загледао се кроз прозор. Кад су га упитали о чему размишља, он одговори:
-Сада би ова кафана требала да се зове „Кафана код коњску задњицу“. - Нушић је, често, готово свакодневно сретао на улици неког старијег господина који му се усрдно јављао. Наравно, и Нушић се њему одјављивао. Све би било у реду, да се овај Нушићу није свакодневно обраћао са:
„Добар дан, гос’н Ђоко.“
Пошто је то потрајало, комедиограф не издржа но га једног дана задржа, те му рече:
„Извините, господине, али ви мене држите за Ђоку, а ја сам Брана.“ - Жанка Стокић и Бранислав Нушић – Угледала Жанка Стокић у трамвају Бранислава Нушића, с марамицом на лицу, па га упита:
-Господине Нушићу, како то изгледате!? Шта Вас то мучи?
-Зуби, проклети зуби, стално ме понеки боли.
-Е, да је Бог био паметнији, па да је дао човеку само један зуб, а место 31 зуба да је дао ону мушку ствар, колико би мање муке било!
-Куку, Жанка! Онда би сваки човек морао носити корпу за јаја.